petak, septembar 22, 2017
Dabetićevo

Scena u pekari

Dabetić Ivan 20. aprila 2016. Usput Nema komentara na Scena u pekari

– Imamo akciju, da li je želite? – svaki put isto pitanje. U toj pekari često kupujem doručak, uglavnom isto uzimam. I zaposleni me već poznaju.
– Izvini, zašto mi nudiš akciju kada znaš da je ne želim i kada često kupujem isto?! – upitah ga

Njegova koleginica dobacuje: – mora da ti nudi akciju kako ne bi dobio otkaz. Onda On nastavlja: – Pre dva dana nam je legla plata, meni je odbijeno 2.000 dinara jer me je nadređeni zatekao da jednoj mušteriji nisam ponudio akciju, izvini. Jedeš odmah ili da ti upakujem u kesu?

– Oprosti, nisam znao. Spakuj mi u kesu.

Ista je situacija i na trafikama kada kupujem pivo, cigare, šibice, prodavac me obavezno pita hoću li smoki, snikers, štapiće, krem bananicu… ta njegova ponuda kao da mi traje večno i, koliko god mu govorio ne, ne, ne, ne želim ništa, prodavac prestaje, ali mi u glavi još odzvanja njegova ponuda i preko deset hiljada artikala koje mi nabraja.
Iritatno mi je i uvek se iznerviram. Kao da mi je „NE, CARE, NEĆU!“ toliko nemoćno.

No, sad kada znam da im odbijaju od plate ako ne nude mušterije, žao mi zaposlenih jer rade za nesposobne idiote koji ih psihički maltretiraju.

Nemam strpljenja kada su takve situacije u pitanju jer znam šta želim i po šta sam došao no, verujem i da zaposlene to nervira, ali plata se smanjuje ako ćute i slušaju mušteriju.

Jebiga. To sve je mnogo nerviraš me, prestani, ali saslušaću šta imaš da mi ponudiš.

O autoru

Apsolutno ne radim ono što volim.

Ostavite odgovor

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com
fbq('track', 'ViewContent');